Potrošnja električnih automobila u praksi najčešće je oko 12 do 22 kWh na 100 km, zavisno od veličine vozila, brzine i vremena. kWh znači kilovat-sat, odnosno količinu struje koju automobil potroši.
Manji gradski model u gužvi može trošiti oko 13 kWh/100 km. Porodični električni SUV na autoputu pri 130 km/h često ide preko 22 kWh/100 km.
Fabrička WLTP vrednost je korisna za poređenje modela, ali nije isto što i realna vožnja. Domet zato treba računati prema uslovima, a ne samo prema broju iz kataloga.
Šta znači potrošnja električnih automobila
Kako se meri u kwh/100 km
Potrošnja električnog automobila pokazuje koliko struje vozilo uzme iz baterije za 100 kilometara. Meri se u kWh/100 km, odnosno u kilovat-satima na 100 kilometara. To je slična ideja kao litri na 100 kilometara kod benzina ili dizela.
Ako automobil troši 15 kWh/100 km, baterija kapaciteta 60 kWh teoretski daje oko 400 kilometara dometa. U praksi je stvaran domet manji ili veći, jer zavisi od brzine, temperature, guma, tereta i načina vožnje.
Razlika između deklarisane i realne potrošnje
Deklarisana potrošnja dolazi iz WLTP ciklusa, standardnog testa za poređenje modela vozila. Taj test ne predstavlja svaku svakodnevnu vožnju.
Realna potrošnja nastaje u realnim uslovima vožnje. Zimi, na autoputu ili uz grejanje, odstupanje od fabričkih podataka od 10 do 30 odsto često je normalno, zavisno od modela i uslova.
Kolika je prosečna potrošnja u praksi
Mali gradski modeli
Mali gradski električni automobili u praksi najčešće troše oko 11 do 16 kWh/100 km, kao tipičan početni raspon koji zavisi od modela vozila, guma, temperature i gužve. U gradskoj vožnji koriste manje energije jer su lakši i često vraćaju deo energije pri kočenju. To vraćanje zove se rekuperacija: motor tada radi kao mali generator.
Primer: gradski model sa potrošnjom od 13 kWh/100 km i baterijom od 40 kWh može u mešovitoj vožnji dati približno 250 do 300 km stvarnog dometa, pre gubitaka pri punjenju.
Porodični modeli i suv vozila
Veći porodični modeli i SUV vozila obično troše oko 17 do 24 kWh/100 km u realnim uslovima. Viša karoserija, veća masa i šire gume povećavaju potrošnju energije. Velika baterija ne znači manju potrošnju; ona uglavnom znači veći kapacitet baterije i duži mogući domet.
Od čega najviše zavisi potrošnja
Brzina, autoput i aerodinamika
Zato domet na autoputu može biti 20 do 35% manji nego u gradskoj vožnji.
Potrošnja na autoputu vs. u gradu
U gradu električni automobil često troši manje nego na autoputu, jer se vozi sporije i deo energije vraća pri kočenju. To vraćanje zove se rekuperacija: motor kratko radi kao generator i dopunjava bateriju. Na autoputu je brzina stalna, kočenja ima malo, a otpor vazduha brzo raste.
| Uslov vožnje | Tipična potrošnja | Uticaj na domet |
|---|---|---|
| Grad, 30–60 km/h | 12–16 kWh/100 km | duži domet |
| Obilaznica, 80–100 km/h | 15–20 kWh/100 km | umeren pad |
| Autoput, 120–130 km/h | 22–28 kWh/100 km | veliki pad |
Ovi rasponi su opšti planerski okviri, ne konačna ponuda ili garancija. Stvarna potrošnja i trošak zavise od modela, tržišta, uslova, dostupnosti punjenja i cene struje, pa pre kupovine ili puta proverite aktuelnu računicu za svoj slučaj.
Gubici pri punjenju i stvarna potrošnja iz utičnice
Potrošnja koju pokazuje automobil odnosi se na energiju uzetu iz baterije. Struja plaćena na brojilu ili javnom punjaču obično je veća, jer deo energije ode na zagrevanje kablova, pretvaranje struje i rad sistema za hlađenje ili grejanje baterije.
Tipični početni raspon gubitaka pri punjenju je oko 8–15%, zavisno od punjača, temperature i modela vozila. Ako automobil troši 18 kWh/100 km iz baterije, iz utičnice može biti oko 20 kWh/100 km. Kućno sporije punjenje često ima stabilne gubitke; brzi punjač može više varirati. Stalni gubici iznad 20–25% traže proveru punjača, kabla ili baterije.
Koliko košta 100 km vožnje na struju u srbiji
Trošak po 100 kilometara dobija se množenjem stvarne potrošnje iz utičnice sa cenom električne energije. Ako automobil, sa gubicima pri punjenju, potroši 20 kilovat-sati na 100 kilometara, kućno punjenje po 15 dinara za kilovat-sat košta oko 300 dinara. Pri 25 kilovat-sati i javnom punjaču od 45 dinara za kilovat-sat, isti put košta oko 1. 125 dinara. To su tipične početne računice troškova, jer tarifa, porezi i punjač menjaju cenu. Benzinski ili dizel pogon često je skuplji po kilometru.
Za brzu procenu uporedite: realnu potrošnju u gradu i na autoputu, gubitke pri punjenju, cenu kućne i javne struje i sezonski uticaj temperature. Zimi i pri višim brzinama razlika u trošku po 100 km može biti primetna i za isti model.
Kako smanjiti potrošnju električnog automobila
Potrošnja se najlakše smanjuje mirnijom vožnjom i nižom brzinom na autoputu. Razlika između 110 i 130 km/h često je velika, jer otpor vazduha brzo raste.
- Održavati pritisak u gumama prema nalepnici na vozilu.
- Skinuti krovni nosač kada se ne koristi.
- Grejati ili hladiti kabinu dok je automobil još na punjaču.
- Koristiti rekuperaciju, odnosno vraćanje energije pri kočenju, bez naglog ubrzavanja.
- Planirati punjenje kod kuće kada je cena struje niža.
Neuobičajeno visoka potrošnja, nagli pad dometa ili veliki gubici pri punjenju traže proveru guma, kočnica, baterije i punjača.
Potrošnja električnih automobila najkorisnije se posmatra kao raspon, a ne kao jedna fabrička brojka. Za procenu su važni masa vozila, brzina, gume, temperatura, klima ili grejanje, kao i razlika između energije iz baterije i energije plaćene na utičnici.
Pre kupovine ili dužeg puta, vozač treba da uporedi realnu potrošnju za grad i autoput, doda tipične gubitke pri punjenju i izračuna trošak po 100 kilometara prema svojoj ceni struje. Sledeći korak je provera podataka za konkretan model i računica prema stvarnim navikama vožnje.